OSNIVAČ I PRVI DIRIGENT
SUZANA GROS MARKOVIĆ
Posle dugo vremena jevrejski praznici u Novom Sadu opet se obeležavaju uz pesmu. To je prvenstveno zasluga Suzane Gros Marković koja je kao student IV godine Muzičke akademije u Novom Sadu 1993. godine okupila omladinu jevrejske opštine i osnovala hor Hašira sa misijom da se bavi očuvanjem i razvojem jevrejske tradicije i kulture. Pored mladih entuzijasta, Suzana je angažovala i svoje kolege sa Muzičke akademije (od kojih su mnogi danas renomirani umetnici) da nastupaju kao solisti ili klavirska pratnja. Ređaju se nastupi u zemlji i inostranstvu, hor Hašira postaje stalni učesnik na mnogim manifestacijama predstavljajući kulturu i tradiciju jevrejskog naroda širokom auditorijumu, a 1998. godine snimljen je i prvi audio disk u produkciji RTV-Radio Novi Sad. Uspešnu priču prekida NATO bombardovanje SRJ 1999. godine, kad Suzana Gros sa svojim četverogodišnjim sinom napušta Novi Sad i odlazi u Izrael, čime se završava njena fizička veza sa horom Hašira koji je stvorila i udahnula mu život. Hašira ostaje zauvek njeno dete i međusobna ljubav i podrška prožimaju ovaj plemeniti odnos.
Svoju dirigentsku karijeru Suzana Gros Marković nastavlja dirigujući u Izraelu, Kanadi i Srbiji. Dobitnica je mnogih plaketa, priznanja i zahvalnica. O sebi i svom životnom putu Suzana Gros Marković priča ovde.
PRIČA IDE OVAKO...
SUZANA GROS MARKOVIĆ O NASTANKU HORA HAŠIRA:
Te 1993. bila sam student treće godine na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, na odseku za opštu muzičku pedagogiju. Omiljeni predmet bilo mi je dirigovanje. Dirigovanje je kompleksan i vrlo složen zanat i zahteva svestranu ličnost. Dirigent, osim što treba da bude muzički stručnjak, mora da bude i dobar psiholog, pedagog, da bude humanista, vizionar, buntovnik, duhovnik, pesnik u duši, originalan, maštar, sanjar, patriota, borac, dobar lider, saosećajan, pravičan, ambiciozan, ali tolerantan, harmoničan, širokogrud… pokretačka energija širokih vidika. Tada još nisam svega toga bila svesna, ali me je kao magnet privlačilo, golicalo maštu, izazivalo, uvlačilo sve dublje u svoj začarani svet. Uvek sam bila svoja, onako, na svoju ruku… u svom svetu… na nekom oblaku u drugoj dimenziji. Dok maštam i dok snove živim, ovaj zemaljski svet za mene ima smisla. A kroz te snove nose me krila muzike.(…)
Celokupan tekst pročitajte OVDE.
Suzana Gros diriguje horom Hašira, 1994.
